Црногорско зрно међу Лалама
В. Кадић | novosti.rs
На војвођанске оранице уселио се колумбоћ, чије је семе пореклом из Бјелопавлића, питомог краја подно острошких греда у Црној Гори
На војвођанске оранице уселио се колумбоћ, чије је семе пореклом из Бјелопавлића, питомог краја подно острошких греда у Црној Гори. Пре годину дана семе белог кукуруза је стигло на имање Атиле Хорвата, из Србобрана. На његовом имању родило је девет тона колумбоћа.
- Пре годину дана дошли су људи у Подгорицу, чули за бели кукуруз и тражили ми семе, како би њиме „залили“ пољанче у Војводини. Био сам скептик по питању да ће им успети, али сам се преварио. Управо се спремам да пођем код Хорвата и озваничимо бербу „црногорског кукуруза“ - каже Светозар Радоњић, власник подгоричке фирме „Агровита“, инжењер агрономије, добитник многобројних признања и медаља за иновативност и квалитет еколошких производа.
Радоњић подсећа да је кукуруз изузетно здрав.
- Он не гоји, као ни качамак од њега. Управо Црногорци највише у Европи користе овај производ у исхрани па због тога предњаче у виткости - каже Радоњић. - За наш се производ чуло и ван Црне Горе и Србије, у Русији и Швајцарској, где се у тамошњим ресторанима нуди хлеб од колумбоћа.
Први писани трагови о гајењу су из Которског архива из 1530. године, где се наводи да је Светозарев далеки предак, Радоња, био велики трговац кукурузом.
- Тај кукуруз беле боје је гајен у Бјелопавлићима средином 16. века и нигде више у Европи! Народ га је назвао колумбоћ или Колумбов кукуруз. Академик проф. др Љубо Павићевић оставио ми је у аманет да пронађем тај „изворни“ кукуруз и спасем највеће богатство Црне Горе. Пронашао сам га у Малесији, где га зову „коломбоћ“, а другу селекцију у Плаву. На бази тог кукуруза ратари из Бјелопавлића створили су изузетну селекцију, коју је академик Павићевић назвао бјелопавлићки зубан.
В. Кадић | novosti.rs
На војвођанске оранице уселио се колумбоћ, чије је семе пореклом из Бјелопавлића, питомог краја подно острошких греда у Црној Гори
На војвођанске оранице уселио се колумбоћ, чије је семе пореклом из Бјелопавлића, питомог краја подно острошких греда у Црној Гори. Пре годину дана семе белог кукуруза је стигло на имање Атиле Хорвата, из Србобрана. На његовом имању родило је девет тона колумбоћа.
- Пре годину дана дошли су људи у Подгорицу, чули за бели кукуруз и тражили ми семе, како би њиме „залили“ пољанче у Војводини. Био сам скептик по питању да ће им успети, али сам се преварио. Управо се спремам да пођем код Хорвата и озваничимо бербу „црногорског кукуруза“ - каже Светозар Радоњић, власник подгоричке фирме „Агровита“, инжењер агрономије, добитник многобројних признања и медаља за иновативност и квалитет еколошких производа.
Радоњић подсећа да је кукуруз изузетно здрав.
- Он не гоји, као ни качамак од њега. Управо Црногорци највише у Европи користе овај производ у исхрани па због тога предњаче у виткости - каже Радоњић. - За наш се производ чуло и ван Црне Горе и Србије, у Русији и Швајцарској, где се у тамошњим ресторанима нуди хлеб од колумбоћа.
Први писани трагови о гајењу су из Которског архива из 1530. године, где се наводи да је Светозарев далеки предак, Радоња, био велики трговац кукурузом.
- Тај кукуруз беле боје је гајен у Бјелопавлићима средином 16. века и нигде више у Европи! Народ га је назвао колумбоћ или Колумбов кукуруз. Академик проф. др Љубо Павићевић оставио ми је у аманет да пронађем тај „изворни“ кукуруз и спасем највеће богатство Црне Горе. Пронашао сам га у Малесији, где га зову „коломбоћ“, а другу селекцију у Плаву. На бази тог кукуруза ратари из Бјелопавлића створили су изузетну селекцију, коју је академик Павићевић назвао бјелопавлићки зубан.
Нема коментара:
Постави коментар