понедељак, 26. децембар 2016.
субота, 24. децембар 2016.
уторак, 13. децембар 2016.
четвртак, 8. децембар 2016.
CRKVA SVETOG JOVANA KRSTITELJA U ŠEKULARU
CRKVA SVETOG JOVANA KRSTITELJA U ŠEKULARU: ''Na onome lomnom Šekularu
Onđe bješe Petar Šekularac
A na Skadru na reci Bojani
Onđe bješe Vukašine kralju''
Stihovi iz narodne pesme ''Margita devojka i Rajko vojvoda'' u kojoj se pominje Šekular i vojvoda...
Onđe bješe Petar Šekularac
A na Skadru na reci Bojani
Onđe bješe Vukašine kralju''
Stihovi iz narodne pesme ''Margita devojka i Rajko vojvoda'' u kojoj se pominje Šekular i vojvoda...
субота, 3. децембар 2016.
петак, 2. децембар 2016.
среда, 30. новембар 2016.
понедељак, 7. новембар 2016.
четвртак, 3. новембар 2016.
среда, 2. новембар 2016.
уторак, 1. новембар 2016.
недеља, 30. октобар 2016.
субота, 29. октобар 2016.
среда, 26. октобар 2016.
уторак, 25. октобар 2016.
понедељак, 24. октобар 2016.
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије освештао спомен плочу у знак сјећања на посјету Патријарха Павла манастиру Калудри
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије освештао спомен плочу у знак сјећања на посјету Патријарха Павла манастиру Калудри
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије освештао је, у недјељу 23. октобра 2016, спомен плочу, коју је, у знак сјећања на посјету блаженопочившег Патријарха српског Г. Павла манастиру Светог Луке – Калудра, заједно са вјерним народом поставило руководство ове Мјесне заједнице
Освештана спомен плоча у Калудри
Блаженог помена Његова Светост Патријарх српски Г. Павле посјетио је Калудру о празнику Светог апостола Луке 2001. године поводом освећења обновљенецркве Светог Луке и манастира Ћелије. У свечаном чину освећења учествовали су и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а у пратњи више архијереја и свештенства наше Цркве.
Освештана спомен плоча у Калудри
Тим поводом мјештани овог села и руководство Мјесне заједнице покренули су, у знак сјећања на тај дан, ову лијепу акцију коју је подржало руководство тадашање и садашње Општине Беране, подсјетио је, у свом поздравном слову, Преосвећени Епископ.
Освештана спомен плоча у Калудри
„Сјећамо се када смо освештали обновљени манастир Светог апостола Луке у Калудри, стару немањићку светињу, сјећамо се тих дивних догађаја, обнове ове цркве и оног величанственог сабора којем је присуствовао Његова Светост блаженопочивши Патријарх српски Павле, светац који по земљи хођаше, а сада је увјерени смо у то, наш молитвеник пред Господом. Тада су мјештани, Мјесна заједница овог села на чијем челу је био г.-дин Миодраг Баго Барјактаревић, предузели једну дивну акцију, коју је подржала општина Беране, на челу са овдје присутним Светом Митровићем“.
Освештана спомен плоча у Калудри
„Данас су са нама и садашњи предсједник Општине Драгослав Шћекић, руководство Мјесне заједнице и г.-дин Радован Анђић, који је ову акцију спровео, да се не заборави освећење манастира Калудре и да поменемо честитог ктитора, такође, блаженопочившег, нашег Вељка Ралевића, дивног човјека који је са великом љубављу и великом радошћу, са њему карактеристичним осмјехом обновио ову светињу од свег срца, даровао је свом завичају, свом народу и заслужио да почива под њеним сводовима“, казао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Освештана спомен плоча у Калудри
Владика је захвалио Мјесној заједници Калудра, Општини Беране и свима који су подржали ову акцију, поручивши да спомен плоча са ликом блаженопочившег Патријарха Павла буде за незаборав добрих дјела, обнове манастира Калудре, њеног ктитора, блаженопочившег Патријарха и свих који су дали допринос да се обнови древна светиња и изгради бетонски мост на путу Беране – Калудра.
Освештана спомен плоча у Калудри
У име Мјесне заједнице Калудра захвалио се Радован Анђић, предсједник.
„Желим да захвалим свима Вама који сте данас дошли да овјековјечимо ову светињу, слику нашег Патријарха којег је цијело православно хришћанство вољело и поштовало“, рекао је Анђић.
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије освештао је, у недјељу 23. октобра 2016, спомен плочу, коју је, у знак сјећања на посјету блаженопочившег Патријарха српског Г. Павла манастиру Светог Луке – Калудра, заједно са вјерним народом поставило руководство ове Мјесне заједнице
Освештана спомен плоча у Калудри
Блаженог помена Његова Светост Патријарх српски Г. Павле посјетио је Калудру о празнику Светог апостола Луке 2001. године поводом освећења обновљенецркве Светог Луке и манастира Ћелије. У свечаном чину освећења учествовали су и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а у пратњи више архијереја и свештенства наше Цркве.
Освештана спомен плоча у Калудри
Тим поводом мјештани овог села и руководство Мјесне заједнице покренули су, у знак сјећања на тај дан, ову лијепу акцију коју је подржало руководство тадашање и садашње Општине Беране, подсјетио је, у свом поздравном слову, Преосвећени Епископ.
Освештана спомен плоча у Калудри
„Сјећамо се када смо освештали обновљени манастир Светог апостола Луке у Калудри, стару немањићку светињу, сјећамо се тих дивних догађаја, обнове ове цркве и оног величанственог сабора којем је присуствовао Његова Светост блаженопочивши Патријарх српски Павле, светац који по земљи хођаше, а сада је увјерени смо у то, наш молитвеник пред Господом. Тада су мјештани, Мјесна заједница овог села на чијем челу је био г.-дин Миодраг Баго Барјактаревић, предузели једну дивну акцију, коју је подржала општина Беране, на челу са овдје присутним Светом Митровићем“.
Освештана спомен плоча у Калудри
„Данас су са нама и садашњи предсједник Општине Драгослав Шћекић, руководство Мјесне заједнице и г.-дин Радован Анђић, који је ову акцију спровео, да се не заборави освећење манастира Калудре и да поменемо честитог ктитора, такође, блаженопочившег, нашег Вељка Ралевића, дивног човјека који је са великом љубављу и великом радошћу, са њему карактеристичним осмјехом обновио ову светињу од свег срца, даровао је свом завичају, свом народу и заслужио да почива под њеним сводовима“, казао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Освештана спомен плоча у Калудри
Владика је захвалио Мјесној заједници Калудра, Општини Беране и свима који су подржали ову акцију, поручивши да спомен плоча са ликом блаженопочившег Патријарха Павла буде за незаборав добрих дјела, обнове манастира Калудре, њеног ктитора, блаженопочившег Патријарха и свих који су дали допринос да се обнови древна светиња и изгради бетонски мост на путу Беране – Калудра.
Освештана спомен плоча у Калудри
У име Мјесне заједнице Калудра захвалио се Радован Анђић, предсједник.
„Желим да захвалим свима Вама који сте данас дошли да овјековјечимо ову светињу, слику нашег Патријарха којег је цијело православно хришћанство вољело и поштовало“, рекао је Анђић.
недеља, 23. октобар 2016.
субота, 22. октобар 2016.
четвртак, 20. октобар 2016.
петак, 14. октобар 2016.
среда, 12. октобар 2016.
четвртак, 6. октобар 2016.
среда, 5. октобар 2016.
петак, 23. септембар 2016.
четвртак, 22. септембар 2016.
четвртак, 15. септембар 2016.
среда, 14. септембар 2016.
уторак, 13. септембар 2016.
четвртак, 8. септембар 2016.
уторак, 6. септембар 2016.
понедељак, 5. септембар 2016.
среда, 31. август 2016.
недеља, 31. јул 2016.
четвртак, 28. јул 2016.
понедељак, 18. јул 2016.
понедељак, 11. јул 2016.
петак, 8. јул 2016.
среда, 22. јун 2016.
недеља, 19. јун 2016.
среда, 15. јун 2016.
субота, 11. јун 2016.
петак, 10. јун 2016.
уторак, 7. јун 2016.
четвртак, 2. јун 2016.
понедељак, 30. мај 2016.
субота, 28. мај 2016.
петак, 20. мај 2016.
уторак, 17. мај 2016.
субота, 14. мај 2016.
петак, 13. мај 2016.
среда, 11. мај 2016.
уторак, 10. мај 2016.
понедељак, 9. мај 2016.
недеља, 8. мај 2016.
петак, 6. мај 2016.
уторак, 3. мај 2016.
понедељак, 2. мај 2016.
недеља, 1. мај 2016.
субота, 30. април 2016.
среда, 27. април 2016.
четвртак, 21. април 2016.
субота, 16. април 2016.
Prebrojavanje
Prebrojavanje
Odlasci iz Crne Gore, koji traju više od dva vijeka se nastavljaju. Ljudska rijeka koja ne presušuje. Odlazi se opet, kao i vazda, iz Crne Gore. Iz raznih razloga
FOTO: SHUTTERSTOCK.COM
Nedavno je u Skupštini Crne Gore postavljeno jedno važno pitanje. Upućeno predsjedniku Vlade na premijerskom satu. Odnosilo se na crnogorsko rasijanje (dijasporu). Pitanje premijeru je postavio jedan od njegovih koalicionih partnera. Podaci koje je iznio su uznemirujući. Saopštio je da je u rasijanju skoro još jedna Crna Gora. I da država ne vodi računa o svojim građanima koji su iz različitih razloga vjekovima odlazili.
Sa saopštenom brojkom se ne mogu složiti. Mislim da je ona skoro dvosturka. Ni sa drugim izrečenim, da Crna Gora ne vodi računa o iseljenicima ne mogu se složiti. Brojni su dokazi da je odricanje od svojih građana u rasijanju zvanična državna politika Crne Gore. Jer, da nije tako, postojala bi barem pouzdana evidencija. A nje nema čak ni za posljednji veliki talas emigracije, od početka devedesetih. Za približno posljednja dva vijeka postoje različita svjedočenja i svjedočanstva.
U nekim slučajevima i evidencija o iseljavanju (i useljavanju u druge države). Pažnju velikoj crnogorskoj iseljeničkoj grupi u Argentini, koji su većinom u pokrajini Čako nije prvenstveno obratila država. Već pojedinac, entuzijasta, Gordan Stojović. Tek poslije više godina njegovog rada i rezultata na povezivanju druge, treće ili četvrte generacije iseljenika sa maticom, država se uključila. Mlako. I donekle cinično. Ali ne toliko cinično kao prema građanima iz Crne Gore i njihovim potomcima, koji su se zadesili, u trenutku raspada Jugoslavije, od Triglava do Đevđelije. Zbog čega Crna Gora nije mogla da isprednjači, da humano, građanski, širokogrudo, viteški, kaže:
Svi koji znaju i cijene svoje crnogorsko porijeklo mogu dobiti crnogorsko državljanstvo. Svi koji su veliki dio svog radnog vijeka proveli u Crnoj Gori, radili su za ovu državu i narod, mogu dobiti crnogorsko državljanstvo. Svi koji su rođeni u Crnoj Gori, mogu dobiti crnogorsko državljanstvo. Svi kojima je supružnik crnogorski državljanin mogu dobiti crnogorsko državljanstvo. I to sve automatski, efikasno, civilizovano. Naravno, pravo glasa mogu imati samo oni crnogorski državljani koji su stalno nastanjeni u Crnoj Gori.
Ali, ne! Poslije 21. maja 2006. godine vlast kao da je nastojala da se odrekne što više onih koji žele crnogorsko državljanstvo jer poštuju svoje pretke, jer znaju ko su i odakle su. Jer im je stalo do Crne Gore. Dijalog između poslanika koji je postavio pitanje o crnogorskom rasijanju i predsjednika Vlade, međutim, pretvorio se u ruganje prema istim tim građanima koji su crnogorskim Zakonom o državljanstvu, nakon referenduma, odbačeni. Obostrana konstatacija da je u Republici Srbiji došlo do masovne asimilacije Crnogoraca i iskazana zabrinutost zbog toga, takav je cinizam da ga zdrav razum ne može podnijeti.
Ljudi koji su u jednoj ili dvije ili tri generacije u Srbiji, koji su crnogorskog porijekla i bili upisani u knjigu državljana Crne Gore, ali su im kuće, posao, penzije, zdravstveno osiguranje, djeca, njihova djeca u Srbiji, nijesu asimilovani. Nije srbijanski zakon tražio da se odreknu crnogorskog državljanstva, ako žive u Srbiji i zbog ostvarenja raznih prava traže državljanstvo Republike Srbije. To je tražio crnogorski zakon. A svi su mogli od strane svoje domovine da budu poštovani, makar toliko. I da ne budu ucijenjeni što su se opredijelili da ostanu tamo gdje su živjeli nekoliko decenija ili nekoliko generacija. I u svim drugim jugoslovenskim republikama, možda u nešto manjem broju, ima mnogo crnogorskih građana. Rasijanih, a onda i odbačenih. Po zakonu.
Odlasci iz Crne Gore, koji traju više od dva vijeka se nastavljaju. Ljudska rijeka koja ne presušuje. Odlazi se opet, kao i vazda, iz Crne Gore. Iz raznih razloga. Zbog siromaštva, najčešće. Zbog krvne osvete. Zbog kaznenih pohoda otomanske vojske. Boljih ekonomskih prilika u drugim zemljama. Zbog omraza i osveta. Zbog unutarcrnogorskih antagonizama. Neprihvatanja vlasti Knjaževine Crne Gore nakon Veljeg rata. Zbog Balkanskih ratova. Nepristajanja na prisajedinjenje državi SHS nakon Prvog svjetskog rata.
Zbog pogroma u Vranešu 1924. Zbog rasporeda u državnoj službi Kraljevine Jugoslavije (sudije, finansi, policajci, žandari i dr. nijesu mogli da rade u zavičaju). Zbog poraza u nikad priznatom građanskom ratu u Crnoj Gori, tokom Drugog svjetskog rata. Zbog IB-a. Zbog poslijeratnog entuzijazma izgradnje Nove Jugoslavije. Zbog školovanja. Zbog raspada SFRJ i rata. Zbog međunarodnih sankcija. Zbog neljudskih patnji tokom hiperinflacije. Zbog stravičnog leta Milosrdnog anđela 1999. Zbog nepristajanja na novi totalitarni DPS režim u Crnoj Gori. I svima njima Crna Gora duguje poštovanje i utjehu. Mnogima i satisfakciju i izvinjenje. Nekima i obeštećenje. A to je moglo da se postigne civilizovano i suptilno Zakonom o državljanstvu.
Briga o crnogorskom rasijanju lamentiranjem zbog "asimilacije" ili asimilacije ili povremenim posjetama Vladinih zvaničnika je dodatno vrijeđanje tih ljudi. Te, još skoro dvije Crne Gore, koje su daleko i od srca i od očiju vlasti. I za kojima se prigodno i povremeno proliju krokodilske suze. Kao na navedenom premijerskom satu.
http://www.vijesti.me/forum/prebrojavanje-129027
петак, 15. април 2016.
среда, 13. април 2016.
понедељак, 4. април 2016.
субота, 2. април 2016.
уторак, 29. март 2016.
недеља, 27. март 2016.
Beranci čuvaju rode
Beranci čuvaju rode
CZIP i EPCG oduševljeni rekcijom građana tokom akcije unaprijeđenja gnijezda roda u Beranama
"Platforma za gniježđenje biće novi sigurni dom za gniježđenje roda. Platforma je napravljena po uzoru prakse evropskih elektroprenosnih Sistema i ima cilj da spriječi izazivanje kratkih spojeva na žicama Elektroprivrede i da osigura sigurno gnijezdo mladih roda. U nekim zemljama dešavalo se da se zbog godinama nagomilanih materijala, gnijezdo se od velike težine sruši. Imajući u vidu da je ovo jedini par koji nas posjećuje nijesmo htjeli da dozvolimo ovakav rizik", kazali su iz CZIP-a.
Burne reakcije građana
Da bi se postavila platforma, staro gnijezdo moralo se prethodno ukloniti sa stuba.
Čim je primijećena akcija uklanjanja gnijezda, građani su počeli da zastajkuju, prvo dobacuju a onda i otvoreno upućuju kritike ne odobravajući uklanjanje gnijezda. Neki su govorili da je sramota, drugi da je ovo simbol Berana i da ne dozvoljavaju uklanjanje.
CZIP i EPCG planirali su još zanimljivih akcija za unaprijeđenje stanja populacije roda i sa nestrpljenjem iščekujemo njihov povratak.
Gnijezdo rode – ptičji grad
Rode grade jedno od najvećih i najtežih gnijezda.
Gnijezda svijaju na krovovima, dimnjacima, zidovima, stogovima sijena i slame, telefonskim stubovima, drveću, a ponekad i na zemlji. Kada jednom napravi gnijezdo, roda se obično vraća narednih godina dajući gnijezdu novi sjaj.
"Iako su nas građani Berana informisali da ove godine Rodići kasne, nadamo se da će uskoro g. Perko doći da pripremi gnijezdo. Očekujemo radosnu reakciju mužjaka kad ugleda modernizovan stari dom", kazali su iz CZIP-a.
Ovakvo gnijezdo, posebno tokom zimskih mjeseci često je skrovište velikoh broja mailh ptica, zato se često i nazivaju ptičji gradovi.
петак, 25. март 2016.
четвртак, 24. март 2016.
17. Годишњица нато агресије Mатуранти Гимназије "Петар I Петровић Његош"
У даниловградској гимназији „Петар II Петровић Његош“ деца која су тада имала годину, две, или можда и нису била рођена, обележила су на свој начин дан кад је кренула акција „Милосрдни анђео“.
Они су са узурпираног школског разгласа пустили звук сирена за узбуњу и бацали авионе од папира, са поруком „Да се не заборави!"
Са разгласа се затим чула песма Рибље Чорбе „Децу ти нец́у опростити"
Опширније: http://rs.sputniknews.com/videoclub/20160324/1104291077/crna-gora-nato-deca-gimnazija-danilovgrad.html#ixzz43qppr4jF
понедељак, 21. март 2016.
Sve više državljana CG u redovima ID
Sve više državljana CG u redovima ID: Vrbuje ih Bilibani
Sve više državljanja crne gore priključuje se ratnicima ID. Magistar prava iz Prizrena regrutuje mlade ratnike
UPRKOS povremenim tvrdnjama koje stižu iz bezbednosnih službi, nije nikakva tajna da sve više mladih državljana Crne Gore islamske veroispovesti odlazi u Siriju, u redove Islamske države.
Podsetimo i da su vlasti Portugalije sa aerodroma vratile grupu od dvadesetak nesuđenih ratnika ID iz Crne Gore, među kojima je bila i jedna devojka iz ugledne porodice iz Plava. Pre toga, u Siriji se takođe borila jedna Plavljanka, sa svojom braćom, od kojih je jedan - Džemal Canović, imao položaj zapovednika jedinice u kojoj je bio pod imenom Abu Tarik. Sve njih je u Siriju uputio suprug mlade Plavljanke, odnosno zet Canovića Semir Hasanagić iz Sarajeva.
- Međutim, glavni "trovač" je magistar šerijatskog prava Idriz Bilibani iz Prizrena, koji je završio medresu Gazi Isa beg u Novom Pazaru 2000. godine, koja je bila pod kontrolom muftije Muamera Zukorlića... Bilibani je u mesdžidu (bogomolji) Furkan, regrutovao mlade iz Srbije za ID, ali i one iz Crne Gore. U kontaktu je sa nekim Rožajcima za koje se zna da su se borili u Siriji, ali, posle povratka kući niko ih ne dira. Međutim, crnogorske bezbednosne službe pomno prate njihove, kao i neke kontakte iz Plava sa Bilibanijem - trdi izvor "Novosti", dobro upoznat sa ovom problematikom, koji tvrdi da iz Crne Gore u Siriji trenutno ratuje dvadesetak mladića.
PITANjA NA PORTALU
- MLADIĆE i devojke koji odlaze u rat u Siriju i koji podržavaju taj odlazak pitamo - jeste li se ikada zapitali zašto oni koji vas svakog dana uče o svetosti borbe na Alahovom putu ne idu u tu borbu, zašto oni uporno sede kod kuće dok vi sa svojih dvadesetak godina ginete po Siriji - pitaju Bilibanija i družinu urednici islamskog portala SAFF, direktno ih optužujući za podršku ID, Al Kaidi, slanjem "topovskog mesa" sa ovih prostora.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:596542-Sve-vise-drzavljana-CG-u-redovima-ID-Vrbuje-ih-Bilibani
субота, 19. март 2016.
петак, 18. март 2016.
субота, 12. март 2016.
Dragan Nikolić
„...Moja porodica je samo jedan kamen koji je Lim odnio i obećao da će
nas vratiti, a Lim je čudna rijeka, umjesto da ka svome moru teče,
izabrao je da ide okolo, da Drinu traži, pa sa njom i Savom, Crno more
puni. A možda ni to nije slučajno, iz Crne Gore u Crno more i nazad.
Toliko mu je trebalo da me vrati odakle sam iziskrio, a znao sam odakle
sam krenuo i svake večeri, godinama sebi objašnjavao, da bi danju
zaboravljao. Kada me je Lim na svom povratku iz Crnog mora u Berane
vratio, kao da sam se sa zemlje u nebo spustio, kao da sam niz sebe
silazio, od dna punio...“
(Dragan Nikolić, Berane u Beogradu, Kolarac, maja 2013.)
(Dragan Nikolić, Berane u Beogradu, Kolarac, maja 2013.)
петак, 11. март 2016.
Stanoje Bojović (1909–1990), fotograf
 |
| © Stanoje Bojović, Čas na livadi, 1961 |
 |
| planinka |
Stanoje Bojović, poznat po svojoj vaspitno-obrazovnoj, kulturno-prosvetnoj i umetničkoj delatnosti, rođen je 1909. godine u selu Bojoviće kod Andrijevice. Odrastao u patrijarhalnoj sredini, vaspitavan je da ceni tradicionalne vrednosti. U toku osnovnog i srednjeg obrazovanja posvećivao je posebnu pažnju upoznavanju svog naroda i njegove kulture. Učiteljsku školu završio je u Beranama 1928. godine. Posle dvanaestogodišnjeg učiteljskog rada u Bosni (1929–1941) i zarobljeništva u Nemačkoj (Osnarbrik) tokom ratnih godina, nastavio je školovanje na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu 1949. godine.
Posle rata je godinu dana bio učitelj u Gornjem Milanovcu. Sa stečenom diplomom nastavnika predavao je istoriju, geografiju i ruski jezik u gimnaziji u Vrnjačkoj Banji. Poslednjih deset godina, do penzionisanja (1966), bio je direktor Škole učenika u privredi. Da kraja života sa porodicom je živeo u Vrnjačkoj Banji.
Od prvih dana učiteljskog rada najdraži hobi mu je bila fotografija. U Bravskom pod Grmečom načinio je 1930. godine prvi snimak – Škola u Bravskom. Te godine kupio je na otplatu svoj prvi foto-aparat „agfa” od jednog šofera u Bosanskoj Krajini. Vremenom je fotografija postala sastavni deo njegovog života i usko je vezana sa njegovim profesionalnim opredeljenjem, ali i sa drugim aktivnostima: novinarstvom, planinarenjem i turizmom. Posle odlaska u penziju potpuno se posvećuje fotografiji i sakupljačkom radu i postaje pravi vizuelni hroničar i dokumentarista.
Za Stanoja Bojovića stvaranje fotografije bila je lična potreba. Njome je pokazao svoje poglede na život, razmišljanja i preokupacije.
Bogat, raznovrstan i zanimljiv, tematski sadržaj Bojovićevih fotografija ima višestruki značaj, ne samo u fotografiji, već u geografiji, geologiji, etnografiji, istoriji, sociologiji, pedagogiji, psihologiji i prirodnim naukama. U njegovom bogatom opusu ključno mesto zauzima fotografija etnološkog sadržaja.
Planinka
Foto savez Jugoslavije mu 1963, za fotografsko stvaralaštvo, dodeljuje zvanje kandidat – majstor fotografije, a od FIAP-a (Međunarodne organizacije umetničkih fotografa) dobija zvanje AFIAP (Artiste FIAP) 1967. i EFIAP (Excellence FIAP) 1971. Najviše zvanje u Foto savezu Jugoslavije, majstor fotografije, dodeljeno mu je 1980, a 1982. postaje počasni član ULUPUDS-a (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije).
Kompletna zaostavština Stanoja Bojovića se nalazi u Etnografskom muzeju Srbije, gde će vrednosti nastale pedesetogodišnjim radom biti adekvatno čuvane u Arhivu Stanoja Bojovića. Najvažniji deo Arhiva su foto-umetnički i dokumentarni materijali: negativi (preko 1700), dijapozitivi u koloru (431) i fotografije. Neke originalne fotografije se čuvaju u Arhivu Foto saveza Srbije.
http://foto-radnja.com/index.php/2015/1 ... -fotograf/
среда, 2. март 2016.
Ovo je mapa nove rute izbjeglica: I Crna Gora je na njoj
Izbjeglice će se kretati od Grčke preko Albanije, kroz Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu do Hrvatske
Prema toj televiziji, izbjeglice će se kretati od Grčke preko Albanije, kroz Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu do Hrvatske.
Više od 102.000 migranata i izbjeglica stiglo je na grčka ostva sa turske obale od januara, saopštila je Međunarodna organizacija za migracije. Tokom 2015. bilo ih je više od 850.000.
U istom periodu poginulo je više od 410 migranata i izbjeglica, a ruta preko istočnog Mediterana između Turske i Grčke i dalje važi za najsmrtonosniju imajući u vidu da se tu utopio 321 migrant.
уторак, 1. март 2016.
четвртак, 25. фебруар 2016.
среда, 24. фебруар 2016.
Утапање Црне Горе у НАТО је понижење за ту земљu
©
Sputnik/ Владимир Астапкович
Званична представница МИП-а Русије Марија Захарова сматра утапање Црне Горе у НАТО понижењем за ову земљу.
Утапање Црне Горе у НАТО понижава људе у земљи у којој се и даље
сећају бомбардовања својих градова од стране војног савеза, рекла је
портпаролка руског Министарства иностраних послова Марија Захарова
у данашњем интервјуу.
„Знате, то је посебна врста понижења. Јуче сте их бомбардовали, а данас стварате атмосферу да те земље желе да дођу код вас. То је наметање стокхолмског синдрома: када жртва воли свог мучитеља. Али сећање на бомбардовање је и даље живо“, рекла је Захарова руске новине „Аргументи и факти“.
Она је додала да је политичка елита у Црној Гори под притиском Запада и нагласила да питање уласка у НАТО треба да изгласају Црногорци на референдуму.
„Где је ту демократија? Демократија је када питају људе, дозвољавају да се одржи референдум. Шта год причали, и на Криму је била демократија, јер су први пут у животу дали људима да се изјасне. А шта се догађа у Црној Гори? Пре је било Косово, када је Запад прихватио једнострану одлуку: Вашингтон је командовао и Косово су отцепили од Србије“, навела је она.
У вези с тим, она је нагласила да по питању перспективе ступања у НАТО треба дати право гласа Црногорцима.z
„Ми покрећемо ово питање на међународним платформама, говоримо о томе да сматрамо недозвољеним притисак Запада на руководство ове земље. Међутим, решавати судбину државе за његове грађане је неприхватљиво — то је у супротности са основним међународним односима за које се залажемо“, навела је Захарова.
„Знате, то је посебна врста понижења. Јуче сте их бомбардовали, а данас стварате атмосферу да те земље желе да дођу код вас. То је наметање стокхолмског синдрома: када жртва воли свог мучитеља. Али сећање на бомбардовање је и даље живо“, рекла је Захарова руске новине „Аргументи и факти“.
Она је додала да је политичка елита у Црној Гори под притиском Запада и нагласила да питање уласка у НАТО треба да изгласају Црногорци на референдуму.
„Где је ту демократија? Демократија је када питају људе, дозвољавају да се одржи референдум. Шта год причали, и на Криму је била демократија, јер су први пут у животу дали људима да се изјасне. А шта се догађа у Црној Гори? Пре је било Косово, када је Запад прихватио једнострану одлуку: Вашингтон је командовао и Косово су отцепили од Србије“, навела је она.
У вези с тим, она је нагласила да по питању перспективе ступања у НАТО треба дати право гласа Црногорцима.z
„Ми покрећемо ово питање на међународним платформама, говоримо о томе да сматрамо недозвољеним притисак Запада на руководство ове земље. Међутим, решавати судбину државе за његове грађане је неприхватљиво — то је у супротности са основним међународним односима за које се залажемо“, навела је Захарова.
понедељак, 22. фебруар 2016.
недеља, 21. фебруар 2016.
STO GODINA OD RAZGRANIČENJA CRNE GORE I SRBIJE
STO GODINA OD RAZGRANIČENJA CRNE GORE I SRBIJE
Međutim, to nije tačno.
Londonskim ugovorom od 30.maja 1913.godine, izvršeno je razgraničenje između svih balkanskih zemalja, a Crna Gora i Srbija međusobni Sporazum o razgraničenju potpisale su tek 30.oktobra 1913.godine. Shodno tome dokumentu, Crnoj Gori je pripala Metohija i dio Raške oblasti (što se jasno vidi u tekstu sporazuma). To znači da tadašnja i današnja granica se ne poklapju (viđi mapu i tekst sporazuma, koji se vjerovatno po prvi put kao originalni dokument objavljuje).
Upravo te 1913.g.kralj Nikola je otvorio i Pećku gimnaziju – na prostoru tadašnje Crne Gore…
четвртак, 18. фебруар 2016.
понедељак, 15. фебруар 2016.
субота, 13. фебруар 2016.
Беране: Срби траже своју историју
Беране: Срби траже своју историју
|
Одбор за школовање на српском језику у Црној Гори обновио рад
под вођством професорке Станојке Ојданић. У уџбеницима нема "Крваве
бајке", "Стојанке мајке Кнежопољке"...
Грађани веровали у договор бивше опозиције и власти
ОДБОР за школовање на српском језику у
Црној Гори обновио је рад, а водиће га Станојка Ојданић, професорка
српског језика из Берана.
Уз ову информацију Одбор је јуче у Беранама подсетио да су
прошле четири године од увођења у званичну употребу у школама
црногорског језика.
- Активностима које је тада иницирао Одбор за школовање на српском језику, покренут је бојкот наставе на непостојећем језику, подржан од великог броја родитеља, слободоумних људи и људи од струке широм Црне Горе. Тражили смо само стечена права српског народа, не захтевајући нити намећући осталима обавезу школовања на српском језику. Имали смо поверење у тадашњу опозицију и пристали смо на њихово посредовање у преговорима са Игором Лукшићем и Штефаном Филеом. Резултат тога је накарадни назив језика у ком највећу тежину има цртица - и ништа више - наводе чланови Одбора.
Они указују да је дискриминација српске језичке популације и даље на снази.
- Очекивано, иницијатори читавог пројекта наставили су свој поход негирања свега што може имати и призвук српског језика, али овог пута на најперфиднији могући начин - тврде из Одбора.
Ову оцену поткрепљују избацивањем из школских програма у црногорским школама "Крваве бајке", "Стојанке мајке Кнежопољке", "Јаме"...
Они указују да се увођењем квази песника и писаца у школске програме и наметањем непостојећих слова наставља ускраћивање основног људског права - права да у својој земљи учиш на свом језику.
- У свему томе посебну улогу имају острашћени и снисходљиви просветни радници, додворавајући се надређенима, а све у сврху реализације великоцрногорског шовинистичког пројекта. Подсећамо да су као прелазно решење док се не одштампају уџбеници за комплетно школовање на српском језику, српској деци понуђени стари уџбеници. Они су у међувремену повучени тако да су сва деца у Црној Гори присиљена да се школују на измишљеном, некњижевном, кроатизованом језику.
- Активностима које је тада иницирао Одбор за школовање на српском језику, покренут је бојкот наставе на непостојећем језику, подржан од великог броја родитеља, слободоумних људи и људи од струке широм Црне Горе. Тражили смо само стечена права српског народа, не захтевајући нити намећући осталима обавезу школовања на српском језику. Имали смо поверење у тадашњу опозицију и пристали смо на њихово посредовање у преговорима са Игором Лукшићем и Штефаном Филеом. Резултат тога је накарадни назив језика у ком највећу тежину има цртица - и ништа више - наводе чланови Одбора.
Они указују да је дискриминација српске језичке популације и даље на снази.
- Очекивано, иницијатори читавог пројекта наставили су свој поход негирања свега што може имати и призвук српског језика, али овог пута на најперфиднији могући начин - тврде из Одбора.
Ову оцену поткрепљују избацивањем из школских програма у црногорским школама "Крваве бајке", "Стојанке мајке Кнежопољке", "Јаме"...
ПРЕКРШЕН УСТАВ
Сви уџбеници за средње школе у Црној Гори штампани су искључиво на
латиничном писму тако да законодавац на најгрубљи начин крши члан 13
свог Устава у ком пише да су писма, ћирилично и латинично, равноправна у
Црној Гори, указују у Одбору.
- Српски ђаци су, због оваквог
понашања надлежних, доведени до понижења до ког их није доводио чак ни
аустроугарски окупатор својим наметнутим школством у окупираној Црној
Гори у току Првог светског рата. Десанка Максимовић, Јован Дучић, Петар
Петровић Његош, Вук Стефановић Караџић, Свети Сава, Бранислав Нушић,
српска народна поезија, нешто што је понос не само српског народа већ и
светска баштина, непожељно је у уџбеницима који негирају и саму Црну
Гору - наводе у Одбору.Они указују да се увођењем квази песника и писаца у школске програме и наметањем непостојећих слова наставља ускраћивање основног људског права - права да у својој земљи учиш на свом језику.
- У свему томе посебну улогу имају острашћени и снисходљиви просветни радници, додворавајући се надређенима, а све у сврху реализације великоцрногорског шовинистичког пројекта. Подсећамо да су као прелазно решење док се не одштампају уџбеници за комплетно школовање на српском језику, српској деци понуђени стари уџбеници. Они су у међувремену повучени тако да су сва деца у Црној Гори присиљена да се школују на измишљеном, некњижевном, кроатизованом језику.
четвртак, 11. фебруар 2016.
понедељак, 8. фебруар 2016.
Upoznajte Đorđa Otaševića, prvog vampirologa u Crnoj Gori
Upoznajte Đorđa Otaševića, prvog vampirologa u Crnoj Gori
Na vampire, mitološka bića predstavljena u brojnim pričama i filmovima
kako piju ljudsku krv, obično gledamo kao na plod naše mašte, sujevjerja
i praznovjerja. Međutim, rijetki su slučajevi da čujemo da se neko tim
stručno bavi i sa strane nauke sagledava i proučava njihov pojam, kao
što je to uradio Beranac Đorđe Otašević.
Vampir je jedina riječ na našem jeziku koja je opšteprihvaćena na svim svjetskim jezicima, a Đorđe je jedini vampirolog u Crnoj Gori. Vjerovali ili ne, ovaj mladić je prije nekoliko dana magistrirao na temu vampirologije i to na Fakultetu političkih nauka u Podgorici. Za CdM priča kako je uopšte došao na tu ideju i šta ga je natjeralo da tema njegovog magistarskog rada bude upravo "Vampir ili čovjek, moć straha".
"Moja fascinacija vampirom potiče od djetinjstva, a za to je uveliko zaslužan genijalni film Đorđa Kadijevića "Leptirica". Godine proučavanja literature na tu temu, velikog broja filmova i ostalih medija, ali nadasve interesovanje za mitologiju, naveli su me da svoje poznavanje teme objedinim u naučni rad", započinje svoju priču Đorđe.
Kaže da je tokom istraživanja sam primijenio komparativne istorijografske metode da dokaže utemeljenost mita o vampiru u ljudskom društvu, njegove uzroke, razloge, evoluciju i degeneraciju.
"Zaključak mog rada je oličen u samoj hipotezi, a to da mit o vampiru nije ništa drugo do personifikacija iskonskog straha i animalnih poriva samog čovjeka", navodi on.
Na pitanje da li je bilo teško pronaći literaturu za ovo neobično istraživanje, Otašević kaže da je to bio "postmodernistički primjer Sizifovog posla".
"No, kad postoji volja postoji i način, proveo sam izvjestan period pretraživajuci internet, univerzitetske arhive naučnih radova i privatne biblioteke poznanika", ističe on.
Njegov mentor je prihvatio temu sa oduševljenjem, a od brojnih profesora sa kojima je razgovarao imao je i podršku i ponuđenu pomoć.
"Mentor je kao jedan od vodećih antropologa u ovom dijelu Evrope, razumio ideju i poentu rada. Meni bliski ljudi su prihvatili su moju odluku o pisanju ovako neobične teme, ali među komentarima koje sam dobio nakon magistriranja bio je i jedan da je nas fakultet spao na niske grane i da mogu jedino, apropo teme magistarskog, raditi kao grobar. To govori dovoljno koliko ljudi ne poznaju niti žele da spoznaju opšte društvene nauke", smatra Đorđe.
Cijeni da vampiri postoje u nekoj formi, jer je "duboko oslonjen na metafizičko poimanje svijeta i ezoterijsko shvatanje realnosti".
"Ta forma nije ona koju poznajemo iz filmova i knjiga, nema ukletih zamkova i živih mrtvaca. Siguran sam da ne postoji osoba koja nije osjetila dejstvo psihičkog ili energetskog vampira ili se nije zgrozila nad zločinima serijskih ubica koji su skrnavili tijela svojih žrtava pijući im krv i jedući djelove njihovog tijela", smatra Otašević.
Na konstataciju da kruži legenda da vampiri nikada ne stare i ne umiru i pitanje da li se on boji smrti, Đorđe kaže da je za njega to samo još jedna faza u ciklusu.
"Predestinacija ljudskog roda je da vodi ka konačnosti u ovoj ravni postojanja. Seren Kjerkegor je pisao da je čovjek stvorenje bolesno na smrt. Dakle, bitno je koliko čovjek stari duhom a kad već stari fizički da ostari dostojanstveno", pojašnjava ovaj mladi vamirolog.
A dao nam je i savjet kako da se borimo protiv energetskih vampira.
"Najbolji način, barem po meni, je izbjegavati njihovo prisustvo. Klasicna ikonografija prikazuje razne oblike zaštite od vampira, ali nigdje se ne govori kako se odbraniti od ove vrste, jedine koju realno možemo sresti. U biti čovjeka je da izbjegava sve ono sto mu škodi pa tako i psihički vampirizam treba shvatiti kao jedan oblik ataka na tijelo i um i takve osobe drzati što dalje od sebe", poručio je Đorđe.
http://www.cdm.me/drustvo/crna-gora/foto-upoznajte-dorda-otasevica-prvog-vampirologa-u-crnoj-gori
уторак, 2. фебруар 2016.
субота, 30. јануар 2016.
Komentar: Milo
Komentar: Milo
Posle onoga što su mu spočitali opozicionari, a posebno njegov dojučerašnji oslonac "zadužen" za demonizaciju Srba i SPC u Crnoj Gori - Ranko Krivokapić, zvezda Mila Britve je, čini se, na zalasku
Milutin Sekulović
Posle onoga što su mu spočitali opozicionari, koji su ga podsećali na "bolećivost" prema najbližoj rodbini, prijateljima i belosvetskim protuvama, a posebno njegov dojučerašnji oslonac "zadužen" za demonizaciju Srba i SPC u Crnoj Gori - Ranko Krivokapić, koji je govorio i o izbornim krađama Đukanovića i DPS, zvezda Mila Britve je, čini se, na zalasku.
Jer, premijer je bezbroj puta bio sateran ne u "konopce", već u sam ugao. Najstariji posmatrači crnogorske političke scene ne pamte kada je gospodar bio u takvoj defanzivi. Tolikoj, da je čak predložio opoziciji nekoliko ministarskih mesta i mesto potpredsednika Vlade?! Očigledno da to nije bio njegov demokratski ustupak, već gola borba da politički preživi. No, izbori će sigurno doći i videće se da li će Milo opet biti "mačka" sa devet života.
Пријавите се на:
Постови (Atom)