Факсимил писма Светог Петра Цетињског руском цару о славено-сербском царству
Свети Петар Цетињски имао је план о формирању славено-сербског царства, тај предлог 1807. године упућен је руском цару Александру Романову, а портал ИН4С преноси факсимил прве странице писма.
Петар Први Петровић Његош се почетком 1807. године, одмах по избијању руско-турског рата, преко архимандрита Симеона Ивковића, обратио главнокомандујућем Дунавске армије генералу Михељсону с планом-предлогом о обнови славено-српског царства да би га овај упутио цару Александру.
Факсимил писма Светог Петра Цетињског руском цару о славено сербском царству
Према овом плану, требало је присајединити Црној Гори Подгорицу, Спуж и Жабљак, Босну, Херцеговину, Дубровник и Далмацију. Од тих области планирано је да се образује царевина.
Титулу српског цара узео би руски император, а постојао би и „президент“ који би морао бити рођени Рус. Његов помоћник био би цетињски митрополит с титулом руског кнеза. Престоница царства био би Дубровник. Поред цетињског митрополита, држава би имала још три епископа: далматинског, которског и херцеговачког; у Задру, Требињу и Котору биле би отворене богословије.
У тој царевини предвиђена је митрополија славено-српске царевине, на чијем би челу био митрополит Петар Први. Предвиђало се још и мјесто и за три епископа, и то у Задру за Далмацију, у Требињу за Херцеговину и у Котору за митрополитовог намјесника.
Факсимил писма Светог Петра Цетињског руском цару о славено сербском царству
Међутим, ова сугестија митрополита Петра Првог није наишла на одобрење у Петрограду. Мир у Тулзиту 1807. између Наполеона Бонапарте и руског цара Александра и довео је Французе у Боку. Тим је осујећен план митрополита Петра Првог о стварању једне државе, у којој би била и Црква повећана.
Када су Французи завладали Далмацијом, њихов управник Данило понудио је владици Петру Првом Далмацију на духовну управу с титулом „патријарха свега српског народа или целог Илирика“, за шта би добијао плату од 20.000 франака под условом да престане сарађивати са Русијом и прими француски протекторат.
Бојећи се да временом не подпадне под власт римског папе, владика је одбио ову понуду.
Од овог времена Французи поспјешују и форсирају осамостаљивање Српске цркве у Далмацији и Боки. Тиме ускраћују право јурисдикције Цетињској митрополији у Приморју.
http://www.in4s.net/index.php/faksimil- ... m-carstvu/
Свети Петар Цетињски имао је план о формирању славено-сербског царства, тај предлог 1807. године упућен је руском цару Александру Романову, а портал ИН4С преноси факсимил прве странице писма.
Петар Први Петровић Његош се почетком 1807. године, одмах по избијању руско-турског рата, преко архимандрита Симеона Ивковића, обратио главнокомандујућем Дунавске армије генералу Михељсону с планом-предлогом о обнови славено-српског царства да би га овај упутио цару Александру.
Факсимил писма Светог Петра Цетињског руском цару о славено сербском царствуПрема овом плану, требало је присајединити Црној Гори Подгорицу, Спуж и Жабљак, Босну, Херцеговину, Дубровник и Далмацију. Од тих области планирано је да се образује царевина.
Титулу српског цара узео би руски император, а постојао би и „президент“ који би морао бити рођени Рус. Његов помоћник био би цетињски митрополит с титулом руског кнеза. Престоница царства био би Дубровник. Поред цетињског митрополита, држава би имала још три епископа: далматинског, которског и херцеговачког; у Задру, Требињу и Котору биле би отворене богословије.
У тој царевини предвиђена је митрополија славено-српске царевине, на чијем би челу био митрополит Петар Први. Предвиђало се још и мјесто и за три епископа, и то у Задру за Далмацију, у Требињу за Херцеговину и у Котору за митрополитовог намјесника.
Факсимил писма Светог Петра Цетињског руском цару о славено сербском царству
Међутим, ова сугестија митрополита Петра Првог није наишла на одобрење у Петрограду. Мир у Тулзиту 1807. између Наполеона Бонапарте и руског цара Александра и довео је Французе у Боку. Тим је осујећен план митрополита Петра Првог о стварању једне државе, у којој би била и Црква повећана.
Када су Французи завладали Далмацијом, њихов управник Данило понудио је владици Петру Првом Далмацију на духовну управу с титулом „патријарха свега српског народа или целог Илирика“, за шта би добијао плату од 20.000 франака под условом да престане сарађивати са Русијом и прими француски протекторат.
Бојећи се да временом не подпадне под власт римског папе, владика је одбио ову понуду.
Од овог времена Французи поспјешују и форсирају осамостаљивање Српске цркве у Далмацији и Боки. Тиме ускраћују право јурисдикције Цетињској митрополији у Приморју.
http://www.in4s.net/index.php/faksimil- ... m-carstvu/
Нема коментара:
Постави коментар