Atak na imovinu SPC

Atak na imovinu SPC

  O sve većoj popularnosti SPC u Crnoj Gori, vjere u cjelini, a posebno mitropolita dr Amfilohija svjedoče brojne ankete. Crkva i dr Amfilohije danas uživaju neprikosnoveno narodno povjerenje


  Dru­štve­ni po­lo­žaj Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u Cr­noj Go­ri ima ve­o­ma du­gi pe­ri­od tra­ja­nja, ko­ji se mje­ri de­se­ti­na­ma vje­ko­va. Uvi­jek je bio iz­u­zet­no zna­ča­jan za raz­voj Cr­ne Go­re. Čak i sud­bo­no­san za nje­nu ka­sni­ju dr­žav­nost. Ne­za­mjen­ljiv u iden­ti­te­tu Cr­ne Go­re i Cr­no­go­ra­ca. U du­goj isto­ri­ji tra­ja­nja – ri­jet­ki su bi­li „da­ni pre­da­ha“ – ne­hri­šćan­skog na­ro­da. Da bi se aku­mu­li­ra­la sna­ga za no­vu eta­pu „ne­pre­kid­ne bor­be“.

Če­sto su na uda­ru bi­le vla­di­ke i dru­gi cr­kve­ni ve­li­ko­do­stoj­ni­ci. Ne­ki od njih su za­vr­ša­va­li ži­vot u naj­stra­šni­jim mu­ka­ma var­var­skih oku­pa­to­ra. Ni­je Nje­goš slu­čaj­no za­pi­sao i po­zna­te sti­ho­ve: ‘’Spu­šta­vih se ja na va­še uže! Uma­lo se uže ne pre­tr­že’’!

Po­ne­kad je to uže bi­lo pri­je­te­ća opa­snost za op­sta­nak hri­šćan­skog na­ro­da. U nje­go­voj bor­bi da bra­ni i od­bra­ni slo­bo­du na­ro­da i ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re. I ma­lo­broj­ni ne­hri­šća­ni Cr­ne Go­re di­je­li­li su sud­bi­nu ve­ćin­skog na­ro­da. Nji­hov do­pri­nos je bio i on­da ka­da se ni­je­su mi­je­ša­li u te de­li­kat­ne od­no­se ne­pre­kid­ne bor­be. U sva­kom slu­ča­ju, hri­šćan­ski na­ro­di Cr­ne Go­re, a po­seb­no pra­vo­slav­ni na­rod – bio je ne­pro­boj­ni be­dem za od­bra­nu hri­šćan­ske Evro­pe od agre­siv­nog isla­ma.
Da­nas su svi iz­jed­na­če­ni sa osta­lom bra­ćom u vje­ri. Po­lo­žaj Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve i nje­nih sve­šte­ni­ka, me­đu­tim, ostao je i da­lje vr­lo te­žak. Ka­to­li­ci su uži­va­li za­šti­tu Va­ti­ka­na, mu­sli­ma­ni – po­moć bo­ga­tih afrič­kih dr­ža­va i po­seb­no li­de­ra Ga­da­fi­ja, dok su pra­vo­slav­ci bi­li bez ika­kve za­šti­te. Stra­da­li su kao nji­ho­va bra­ća u vje­ri – u SSSR-u na­kon po­bje­de Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je 1917. go­di­ne. 

Sje­ćam se da se Vjer­ska ko­mi­si­ja Vla­de Cr­ne Go­re – či­ji sam bio član - iz­bo­ri­la 70-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka – za so­ci­jal­no, zdrav­stve­no i pen­zij­sko osi­gu­ra­nje ma­log bro­ja ško­lo­va­nih sve­šte­ni­ka. To je bi­lo vri­je­me ugled­nog vla­di­ke Daj­ko­vi­ća ko­ji je uži­vao ve­li­ki ugled i po­što­va­nje i zbog svo­je an­ti­fa­ši­stič­ke bi­o­gra­fi­je. I po­seb­no zbog svog že­sto­kog ot­po­ra iz­grad­nji Nje­go­še­vog ma­u­zo­le­ja na Lov­će­nu. Že­sto­ko se pro­ti­vio skr­na­vlje­nju cr­no­gor­skog par­na­sa. Ko­mu­ni­ci­rao je sa Od­bo­rom za po­di­za­nje Ma­u­zo­le­ja uvi­jek ga oslo­vlja­va­ju­ći kao Od­bor za ru­še­nje Nje­go­še­ve ka­pe­le na Lov­će­nu. I sva­ko nje­go­vo pi­smo je bla­go­vre­me­no do­šlo na tu adre­su.

Na­kon do­la­ska mi­tro­po­li­ta dr Am­fi­lo­hi­ja, pri­je vi­še od 20 go­di­na, stva­ri su se u Cr­noj Go­ri mi­je­nja­le na bo­lje. To po­tvr­đu­ju i sle­de­ći fak­to­graf­ski po­da­ci: go­di­ne 1953. –33 od­sto gra­đa­na Cr­ne Go­re se iz­ja­šnja­va da su ate­i­sti; Ti­to­grad je pred­nja­čio sa čak 63,7 od­sto. Kra­jem 90-ih go­di­na bi­lo je u Cr­noj Go­ri sa­mo de­se­tak pa­ro­hij­skih sve­šte­ni­ka; da­nas se nji­hov broj mje­ri sto­ti­na­ma ško­lo­va­nih sve­šte­ni­ka. 

Naj­ve­ća ob­no­va du­hov­nog ži­vo­ta u Cr­noj Go­ri je ob­no­va po­vje­re­nja i sve­na­rod­ni po­vra­tak svo­joj vje­ri. Sim­bol tog ugle­da i po­vje­re­nja je iz­grad­nja i pro­mo­ci­ja ve­le­lep­nog Hra­ma Hri­sto­vog Vas­kre­se­nja, ko­ji je uči­nio Pod­go­ri­cu zna­me­ni­tim evrop­skim gra­dom.
Na­rod bra­ni svo­ju cr­kvu od no­vih ne­vo­lja ko­je su eks­a­li­ra­le pro­mo­vi­sa­njem ta­ko­zva­ne Cr­no­gor­ske pra­vo­slav­ne cr­kve; pri­jet­njom da će bi­ti uklo­nje­na (či­taj - sru­še­na) cr­kva na Ru­mi­ji i na­ro­či­to na­sto­ja­njem da se do­ne­se no­vi za­kon o vjer­skim za­jed­ni­ca­ma, po ko­me bi mno­ga cr­kve­na do­bra pre­šla u vla­sni­štvo dr­ža­ve i or­ga­na dr­žav­ne vla­sti. U slič­noj si­tu­a­ci­ji je i imo­vi­na SPC u svim no­vo­na­sta­lim dr­ža­va­ma na ru­še­vi­na­ma pret­hod­ne vr­lo ugled­ne i uva­ža­va­ne SFR Ju­go­sla­vi­je.
Ri­ječ je o re­pre­zen­ta­tiv­nim re­zi­den­ci­jal­nim objek­ti­ma, atrak­tiv­nim ze­mlji­šnim lo­ka­ci­ja­ma, sto­ti­na­ma hek­ta­ra zna­čaj­nih re­sur­sa, itd. No­ve dr­ža­ve su i „sli­je­pe i glu­ve“ na za­htje­ve le­gi­tim­nih cr­kve­nih or­ga­na da se, ma­kar, ubr­za po­stu­pak po­vra­ća­ja uzur­pi­ra­ne cr­kve­ne imo­vi­ne, ko­ja je „od pam­ti­vi­je­ka“ vla­sni­štvo SPC... Kad je ri­ječ o Cr­noj Go­ri, sa­mo će­mo na­ve­sti da je u vla­sni­štvu SPC ze­mlji­šte na kom je iz­gra­đen da­na­šnji sta­di­on „Bu­duć­no­sti“ u Pod­go­ri­ci. Za­tim grad­sko gro­blje Če­pur­ci, ta­ko­đe u Pod­go­ri­ci, Nje­go­še­va Bi­ljar­da na Ce­ti­nju, pa za­tim 2/3 ze­mlji­šta na ko­me je iz­gra­đen Da­ni­lov­grad. Na si­lu i bez pa­pi­ra je od­u­ze­ta imo­vi­na sve­ti­li­šta ma­na­sti­ra Ostrog, itd. itd.
O sve ve­ćoj po­pu­lar­no­sti SPC u Cr­noj Go­ri, vje­re u cje­li­ni, a po­seb­no mi­tro­po­li­ta dr Am­fi­lo­hi­ja svje­do­če broj­ne an­ke­te. Cr­kva i dr Am­fi­lo­hi­je da­nas uži­va­ju ne­pri­ko­sno­ve­no na­rod­no po­vje­re­nje. Za­to se na­rod pro­ti­vi pri­ti­sci­ma or­ga­na vla­sti u Cr­noj Go­ri i na­mje­ri oti­ma­nja ma­te­ri­jal­nih do­ba­ra u vla­sni­štvu Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve.

Pi­še: aka­de­mik Zo­ran La­kić
http://www.dan.co.me/