Црква Свете Тројице на Румији
Црква Свете Тројице на Румији, коју су Турци срушили 1571.г. вјероватно је датирала још из времена Светог Јована Владимира (почетак 11-ог вијека), ако не и раније. Од тог времена је и обичај изношења Крста Светог Јована Владимира на врх Румије, да би се после рушења цркве увео и обичај да сваки ходочасник изнесе са собом и по један камен и тим је камењем вјековима прекривано старо црквиште.
Од давнина је постојало предање да ће, када се на врху планине накупи довољно камена, црква с неба долетјети на свој прастари темељ. Заиста, уочи Тројчидана 2005.г . малена црква од метала, саграђена у барском насељу Бјелиши, уз помоћ хеликоптера Војске Србије и Црне Горе, испунила је древно пророчанство слетјевши с неба на врх планине Румије (чије име, иначе, потиче од ријечи "Ромејка", што значи Хришћанка) до тада висок 1594 метра а сада, са шест метара високом црквицом, заокружен на 1600 метара. Због тежине црква је морала бити пренијета из два дијела и тог дана , због квара на хеликоптеру, није могла бити састављена.
Састављена је 27 јуна, уочи Видовдана, када је група вјерника из Бара, по инструкцијама инжињера Мија Лекића, који је иначе и пројектовао храм, пренијела на рукама неких двадесетак метара горњи дио цркве са звоником и куполом, тежак око 1700kg и сатавила га са остатком конструкције. Цркву је 31 јула освештао Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење Владике Захумско-херцеговачог Григорија и бројног свештенства. Освећењу цркве су присуствовали представници 22 црногорска племена који су изнијевши по камен и уградивши га у камену обзиду храма на тај начин символично уградили цијелу Црну Гору у овај завјетни храм.
Ова црква је јединствена по много чему, направљна је од метала и обзидана каменом, а на врх планине је долетјела - што је јединствен подухват васељенсих размјера. По свом архитектонском решењу подсјећа на цркву Светог Николе у Старом Бару. Због временских непогода које владају на тој надморској висини и на том размеђу свјетова (у климатском смислу - море с једне, а језеро с друге стране планинског масива) црква нема прозора а звона, иначе поклон из Русије, су фиксирана.
Црква Свете Тројице на Румији, коју су Турци срушили 1571.г. вјероватно је датирала још из времена Светог Јована Владимира (почетак 11-ог вијека), ако не и раније. Од тог времена је и обичај изношења Крста Светог Јована Владимира на врх Румије, да би се после рушења цркве увео и обичај да сваки ходочасник изнесе са собом и по један камен и тим је камењем вјековима прекривано старо црквиште.
Од давнина је постојало предање да ће, када се на врху планине накупи довољно камена, црква с неба долетјети на свој прастари темељ. Заиста, уочи Тројчидана 2005.г . малена црква од метала, саграђена у барском насељу Бјелиши, уз помоћ хеликоптера Војске Србије и Црне Горе, испунила је древно пророчанство слетјевши с неба на врх планине Румије (чије име, иначе, потиче од ријечи "Ромејка", што значи Хришћанка) до тада висок 1594 метра а сада, са шест метара високом црквицом, заокружен на 1600 метара. Због тежине црква је морала бити пренијета из два дијела и тог дана , због квара на хеликоптеру, није могла бити састављена.
Састављена је 27 јуна, уочи Видовдана, када је група вјерника из Бара, по инструкцијама инжињера Мија Лекића, који је иначе и пројектовао храм, пренијела на рукама неких двадесетак метара горњи дио цркве са звоником и куполом, тежак око 1700kg и сатавила га са остатком конструкције. Цркву је 31 јула освештао Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење Владике Захумско-херцеговачог Григорија и бројног свештенства. Освећењу цркве су присуствовали представници 22 црногорска племена који су изнијевши по камен и уградивши га у камену обзиду храма на тај начин символично уградили цијелу Црну Гору у овај завјетни храм.
Ова црква је јединствена по много чему, направљна је од метала и обзидана каменом, а на врх планине је долетјела - што је јединствен подухват васељенсих размјера. По свом архитектонском решењу подсјећа на цркву Светог Николе у Старом Бару. Због временских непогода које владају на тој надморској висини и на том размеђу свјетова (у климатском смислу - море с једне, а језеро с друге стране планинског масива) црква нема прозора а звона, иначе поклон из Русије, су фиксирана.
Нема коментара:
Постави коментар