Stanoje Bojović (1909–1990), fotograf

© Stanoje Bojović, Čas na livadi, 1961

planinka

Stanoje Bojović (1909–1990), fotograf


Stanoje Bojović, poznat po svojoj vaspitno-obrazovnoj, kulturno-prosvetnoj i umetničkoj delatnosti, rođen je 1909. godine u selu Bojoviće kod Andrijevice. Odrastao u patrijarhalnoj sredini, vaspitavan je da ceni tradicionalne vrednosti. U toku osnovnog i srednjeg obrazovanja posvećivao je posebnu pažnju upoznavanju svog naroda i njegove kulture. Učiteljsku školu završio je u Beranama 1928. godine. Posle dvanaestogodišnjeg učiteljskog rada u Bosni (1929–1941) i zarobljeništva u Nemačkoj (Osnarbrik) tokom ratnih godina, nastavio je školovanje na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu 1949. godine.



Posle rata je godinu dana bio učitelj u Gornjem Milanovcu. Sa stečenom diplomom nastavnika predavao je istoriju, geografiju i ruski jezik u gimnaziji u Vrnjačkoj Banji. Poslednjih deset godina, do penzionisanja (1966), bio je direktor Škole učenika u privredi. Da kraja života sa porodicom je živeo u Vrnjačkoj Banji.


Od prvih dana učiteljskog rada najdraži hobi mu je bila fotografija. U Bravskom pod Grmečom načinio je 1930. godine prvi snimak – Škola u Bravskom. Te godine kupio je na otplatu svoj prvi foto-aparat „agfa” od jednog šofera u Bosanskoj Krajini. Vremenom je fotografija postala sastavni deo njegovog života i usko je vezana sa njegovim profesionalnim opredeljenjem, ali i sa drugim aktivnostima: novinarstvom, planinarenjem i turizmom. Posle odlaska u penziju potpuno se posvećuje fotografiji i sakupljačkom radu i postaje pravi vizuelni hroničar i dokumentarista.

Za Stanoja Bojovića stvaranje fotografije bila je lična potreba. Njome je pokazao svoje poglede na život, razmišljanja i preokupacije.

Bogat, raznovrstan i zanimljiv, tematski sadržaj Bojovićevih fotografija ima višestruki značaj, ne samo u fotografiji, već u geografiji, geologiji, etnografiji, istoriji, sociologiji, pedagogiji, psihologiji i prirodnim naukama. U njegovom bogatom opusu ključno mesto zauzima fotografija etnološkog sadržaja.

Planinka

Foto savez Jugoslavije mu 1963, za fotografsko stvaralaštvo, dodeljuje zvanje kandidat – majstor fotografije, a od FIAP-a (Međunarodne organizacije umetničkih fotografa) dobija zvanje AFIAP (Artiste FIAP) 1967. i EFIAP (Excellence FIAP) 1971. Najviše zvanje u Foto savezu Jugoslavije, majstor fotografije, dodeljeno mu je 1980, a 1982. postaje počasni član ULUPUDS-a (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije).

Kompletna zaostavština Stanoja Bojovića se nalazi u Etnografskom muzeju Srbije, gde će vrednosti nastale pedesetogodišnjim radom biti adekvatno čuvane u Arhivu Stanoja Bojovića. Najvažniji deo Arhiva su foto-umetnički i dokumentarni materijali: negativi (preko 1700), dijapozitivi u koloru (431) i fotografije. Neke originalne fotografije se čuvaju u Arhivu Foto saveza Srbije.
http://foto-radnja.com/index.php/2015/1 ... -fotograf/