ИН4С: Скуп подршке даниловградским гимназијалцима: Подржаћемо најављени ...

Beranci čuvaju rode

CZIP i EPCG oduševljeni rekcijom građana tokom akcije unaprijeđenja gnijezda roda u Beranama

Foto: CZIP Autor: Vijesti online

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Jedini par roda u Crnoj Gori gnijezdi u Polimskoj ulici u Beranama na stubu Elektroprivrede. Na inicijativu CZIPa, Elektroprivreda Crne Gore rado je prihvatila da podrži poboljšanje uslova gniježđenja za ove rijetke stanovnike Crne Gore. 
"Platforma za gniježđenje biće novi sigurni dom za gniježđenje roda. Platforma je napravljena po uzoru prakse evropskih elektroprenosnih Sistema i ima cilj da spriječi izazivanje kratkih spojeva na žicama Elektroprivrede i da osigura sigurno gnijezdo mladih roda. U nekim zemljama dešavalo se da se zbog godinama nagomilanih materijala, gnijezdo se od velike težine sruši. Imajući u vidu da je ovo jedini par koji nas posjećuje nijesmo htjeli da dozvolimo ovakav rizik", kazali su iz CZIP-a. 

Foto: CZIP

"Roda je migratorna vrsta, iz Afrike se obično vraća krajem marta ili početkom aprila, a naš čuveni par roda stigao je u Berane 2012. godine, prije čega 116 godina nijesu postojali pisani nalazi o rodama na području Crne Gore. Ubrzo je sprovedena i anketa građana o imenima, te je ovaj par ponosno nosi imena Perko i Perka Rodić", navodi se u daljem saopštenju. 
Burne reakcije građana 
Da bi se postavila platforma, staro gnijezdo moralo se prethodno ukloniti sa stuba.
Čim je primijećena akcija uklanjanja gnijezda, građani su počeli da zastajkuju, prvo dobacuju a onda i otvoreno upućuju kritike ne odobravajući uklanjanje gnijezda. Neki su govorili da je sramota, drugi da je ovo simbol Berana i da ne dozvoljavaju uklanjanje.

Foto: CZIP

Nakon pojašnjenja od strane CZIPa, građani su sa oduševljenjem pozdravili ovaj čin i izrazili brigu zbog „kašnjenja" para, navodeći da su se obično vraćale do 21. marta. Ubrzo se usijao i telefon CZIPa. Veliki broj zabrinutih poziva učinio je da se osjećamo ponosnim na odnos mještana Berana prema ovim proljećnim glasnicima. 
CZIP i EPCG planirali su još zanimljivih akcija za unaprijeđenje stanja populacije roda i sa nestrpljenjem iščekujemo njihov povratak. 
Gnijezdo rode – ptičji grad 
Rode grade jedno od najvećih i najtežih gnijezda.
Gnijezda svijaju na krovovima, dimnjacima, zidovima, stogovima sijena i slame, telefonskim stubovima, drveću, a ponekad i na zemlji. Kada jednom napravi gnijezdo, roda se obično vraća narednih godina dajući gnijezdu novi sjaj. 
"Iako su nas građani Berana informisali da ove godine Rodići kasne, nadamo se da će uskoro g. Perko doći da pripremi gnijezdo. Očekujemo radosnu reakciju mužjaka kad ugleda modernizovan stari dom", kazali su iz CZIP-a. 

Foto: CZIP

"Mužjaci roda, inače, prepoznati su kao pravi džentlmeni - svake godine pri povratku sa zimovanja u Africi, prvo dolazi mužjak da obavi pripreme za dolazak svoje partnerke, čisteći i dograđujući stari dom. Na ovaj način gnijezda nerijetko dostižu prečnik i veći od 2m", navodi se u saopštenju. 
Ovakvo gnijezdo, posebno tokom zimskih mjeseci često je skrovište velikoh broja mailh ptica, zato se često i nazivaju ptičji gradovi.

ИСТИНА ИЛИ ЛАЖ - МИЛОШ ШОБАЈИЋ

17. Годишњица нато агресије Mатуранти Гимназије "Петар I Петровић Његош"

У даниловградској гимназији „Петар II Петровић Његош“ деца која су тада имала годину, две, или можда и нису била рођена, обележила су на свој начин дан кад је кренула акција „Милосрдни анђео“.

Они су са узурпираног школског разгласа пустили звук сирена за узбуњу и  бацали авионе од папира, са поруком „Да се не заборави!"

Са разгласа се затим чула песма Рибље Чорбе  „Децу ти нец́у опростити"

Опширније: http://rs.sputniknews.com/videoclub/20160324/1104291077/crna-gora-nato-deca-gimnazija-danilovgrad.html#ixzz43qppr4jF

Sve više državljana CG u redovima ID

Sve više državljana CG u redovima ID: Vrbuje ih Bilibani

Sve više državljanja crne gore priključuje se ratnicima ID. Magistar prava iz Prizrena regrutuje mlade ratnike

UPRKOS povremenim tvrdnjama koje stižu iz bezbednosnih službi, nije nikakva tajna da sve više mladih državljana Crne Gore islamske veroispovesti odlazi u Siriju, u redove Islamske države.

Pogibija mladog Plavljanina Ernada Huseinovića (18), koji je iz Bohuma otputovao u Siriju, gde je stradao u bombardovanju 20. januara, ali pre toga stradanje Rožajca Adisa Salihovića, koji se borio pod imenom Ebu Merdija, Mirze Haklaja iz Podgorice i Damira Šlakovića iz Bara, govore tome u prilog.

Podsetimo i da su vlasti Portugalije sa aerodroma vratile grupu od dvadesetak nesuđenih ratnika ID iz Crne Gore, među kojima je bila i jedna devojka iz ugledne porodice iz Plava. Pre toga, u Siriji se takođe borila jedna Plavljanka, sa svojom braćom, od kojih je jedan - Džemal Canović, imao položaj zapovednika jedinice u kojoj je bio pod imenom Abu Tarik. Sve njih je u Siriju uputio suprug mlade Plavljanke, odnosno zet Canovića Semir Hasanagić iz Sarajeva.


- Međutim, glavni "trovač" je magistar šerijatskog prava Idriz Bilibani iz Prizrena, koji je završio medresu Gazi Isa beg u Novom Pazaru 2000. godine, koja je bila pod kontrolom muftije Muamera Zukorlića... Bilibani je u mesdžidu (bogomolji) Furkan, regrutovao mlade iz Srbije za ID, ali i one iz Crne Gore. U kontaktu je sa nekim Rožajcima za koje se zna da su se borili u Siriji, ali, posle povratka kući niko ih ne dira. Međutim, crnogorske bezbednosne službe pomno prate njihove, kao i neke kontakte iz Plava sa Bilibanijem - trdi izvor "Novosti", dobro upoznat sa ovom problematikom, koji tvrdi da iz Crne Gore u Siriji trenutno ratuje dvadesetak mladića.


PITANjA NA PORTALU
- MLADIĆE i devojke koji odlaze u rat u Siriju i koji podržavaju taj odlazak pitamo - jeste li se ikada zapitali zašto oni koji vas svakog dana uče o svetosti borbe na Alahovom putu ne idu u tu borbu, zašto oni uporno sede kod kuće dok vi sa svojih dvadesetak godina ginete po Siriji - pitaju Bilibanija i družinu urednici islamskog portala SAFF, direktno ih optužujući za podršku ID, Al Kaidi, slanjem "topovskog mesa" sa ovih prostora.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:596542-Sve-vise-drzavljana-CG-u-redovima-ID-Vrbuje-ih-Bilibani 

Бојана Пековић - Мати и син (Цетиње 2015)

Princ Čarsl u posjeti Crnoj Gori

Dragan Nikolić

„...Moja porodica je samo jedan kamen koji je Lim odnio i obećao da će nas vratiti, a Lim je čudna rijeka, umjesto da ka svome moru teče, izabrao je da ide okolo, da Drinu traži, pa sa njom i Savom, Crno more puni. A možda ni to nije slučajno, iz Crne Gore u Crno more i nazad. Toliko mu je trebalo da me vrati odakle sam iziskrio, a znao sam odakle sam krenuo i svake večeri, godinama sebi objašnjavao, da bi danju zaboravljao. Kada me je Lim na svom povratku iz Crnog mora u Berane vratio, kao da sam se sa zemlje u nebo spustio, kao da sam niz sebe silazio, od dna punio...“
(Dragan Nikolić, Berane u Beogradu, Kolarac, maja 2013.)

Stanoje Bojović (1909–1990), fotograf

© Stanoje Bojović, Čas na livadi, 1961

planinka

Stanoje Bojović (1909–1990), fotograf


Stanoje Bojović, poznat po svojoj vaspitno-obrazovnoj, kulturno-prosvetnoj i umetničkoj delatnosti, rođen je 1909. godine u selu Bojoviće kod Andrijevice. Odrastao u patrijarhalnoj sredini, vaspitavan je da ceni tradicionalne vrednosti. U toku osnovnog i srednjeg obrazovanja posvećivao je posebnu pažnju upoznavanju svog naroda i njegove kulture. Učiteljsku školu završio je u Beranama 1928. godine. Posle dvanaestogodišnjeg učiteljskog rada u Bosni (1929–1941) i zarobljeništva u Nemačkoj (Osnarbrik) tokom ratnih godina, nastavio je školovanje na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu 1949. godine.



Posle rata je godinu dana bio učitelj u Gornjem Milanovcu. Sa stečenom diplomom nastavnika predavao je istoriju, geografiju i ruski jezik u gimnaziji u Vrnjačkoj Banji. Poslednjih deset godina, do penzionisanja (1966), bio je direktor Škole učenika u privredi. Da kraja života sa porodicom je živeo u Vrnjačkoj Banji.


Od prvih dana učiteljskog rada najdraži hobi mu je bila fotografija. U Bravskom pod Grmečom načinio je 1930. godine prvi snimak – Škola u Bravskom. Te godine kupio je na otplatu svoj prvi foto-aparat „agfa” od jednog šofera u Bosanskoj Krajini. Vremenom je fotografija postala sastavni deo njegovog života i usko je vezana sa njegovim profesionalnim opredeljenjem, ali i sa drugim aktivnostima: novinarstvom, planinarenjem i turizmom. Posle odlaska u penziju potpuno se posvećuje fotografiji i sakupljačkom radu i postaje pravi vizuelni hroničar i dokumentarista.

Za Stanoja Bojovića stvaranje fotografije bila je lična potreba. Njome je pokazao svoje poglede na život, razmišljanja i preokupacije.

Bogat, raznovrstan i zanimljiv, tematski sadržaj Bojovićevih fotografija ima višestruki značaj, ne samo u fotografiji, već u geografiji, geologiji, etnografiji, istoriji, sociologiji, pedagogiji, psihologiji i prirodnim naukama. U njegovom bogatom opusu ključno mesto zauzima fotografija etnološkog sadržaja.

Planinka

Foto savez Jugoslavije mu 1963, za fotografsko stvaralaštvo, dodeljuje zvanje kandidat – majstor fotografije, a od FIAP-a (Međunarodne organizacije umetničkih fotografa) dobija zvanje AFIAP (Artiste FIAP) 1967. i EFIAP (Excellence FIAP) 1971. Najviše zvanje u Foto savezu Jugoslavije, majstor fotografije, dodeljeno mu je 1980, a 1982. postaje počasni član ULUPUDS-a (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije).

Kompletna zaostavština Stanoja Bojovića se nalazi u Etnografskom muzeju Srbije, gde će vrednosti nastale pedesetogodišnjim radom biti adekvatno čuvane u Arhivu Stanoja Bojovića. Najvažniji deo Arhiva su foto-umetnički i dokumentarni materijali: negativi (preko 1700), dijapozitivi u koloru (431) i fotografije. Neke originalne fotografije se čuvaju u Arhivu Foto saveza Srbije.
http://foto-radnja.com/index.php/2015/1 ... -fotograf/

Ovo je mapa nove rute izbjeglica: I Crna Gora je na njoj

Izbjeglice će se kretati od Grčke preko Albanije, kroz Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu do Hrvatske

Foto: N-TV Autor: Vijesti online

Njemačka N-tv je juče objavila novu rutu kojom će se ka toj zemlji kretati izbjeglice i na mapi se nalazi i Crna Gora.

Prema toj televiziji, izbjeglice će se kretati od Grčke preko Albanije, kroz Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu do Hrvatske.

Više od 102.000 migranata i izbjeglica stiglo je na grčka ostva sa turske obale od januara, saopštila je Međunarodna organizacija za migracije. Tokom 2015. bilo ih je više od 850.000. 

U istom periodu poginulo je više od 410 migranata i izbjeglica, a ruta preko istočnog Mediterana između Turske i Grčke i dalje važi za najsmrtonosniju imajući u vidu da se tu utopio 321 migrant.

Светосимеонски сабор, Јелена и Ивана Жигон са хором "Косовски божури"